|
DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV LES MAÎTRES ANTIQUES Les maîtres antiques peuplent à nouveau
nos journées, avares de mots,
fourbus par un labeur qui est –
reconnaissons-le – exécuté.
Doués de dons dignes des dieux,
ils traversent l’agora au crépuscule, se promènent
sur la rive, loin des jeux dépensiers de la foule,
des soûleries bruyantes de tavernes fétides.
Ô maîtres antiques, anciens prophètes, témoins
du futur, nous avons vécu en des temps plus impénétrables
que les rêves : à présent, c’est dans vos paroles
que nous en recherchons l’écho.
Car tout devient visible lorsqu’on le regarde depuis
l’origine : nulle part nous ne saurions être sans vous,
ô maîtres antiques. Toutefois, nous disparaitrons
si nous ne détruisons pas vos royaumes étincelants.
Traduit du serbe par Boris Lazić
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
ДРЕВНИ УЧИТЕЉИ
Увек изнова враћају се у наше дане
древни учитељи, шкрти у речима,
понешто уморни од тешког посла кога су,
ваља признати, обавили.
Обдарени даровима достојним богова,
у сумрак пролазе агором, или шетају обалом,
далеко од расипне разоноде светине
и бучних пијанки из смрадних крчми.
Древни наши учитељи, стари пророци, сведоци
будућности, живели смо у добу неразговетнијем
од снова; сада у вашим неизговореним речима
тражимо одјек.
Јер, све постаје видљиво кад се сагледа
из исхода самог: неће нас нигде бити без вас,
древни наши учитељи. А опет, пропашћемо
ако не разрушимо ваша сјајна краљевства.
|
|
|
